SAMOUBICE GORE U PAKLU

YRM: Kada je i kako nastala grupa BJESOVI?

GORAN: Cela priča o BJESOVIMA je počela krajem 84-te kada smo se upoznali Zoran i ja. Od tog trenutka mi smo eksperimentalno počeli da snimamo neke tadašnje ideje i taj običaj smo zadržali čitav niz godina, tako da su te naše ideje, sve do 1990 god, ostale sačuvane na tim kućnim trakama. Onda smo našli dovoljno dobre muzičare da sa njima možemo sprovesti ideju snimanja prvog materijala. Istinska priča o BJESOVIMA počinje dakle, te 1990. Tokom te godine imali smo nekoliko nastupa, a u septembru i oktobru smo u studiju "O" snimili prvi album. Muzičari koji sa nama sviraju su u stvari naši prijatelji od ranije, tako da nikada nismo imali problema sa realizacijom ideja ; funkcionišemo kao jedna homogena celina.

YRM: Jedna od vaših ideja sadržana je u jednom neobičnom sloganu - < Sto puta ponovljena istina sto prvi put zaista postaje istina ! > S obzirom na sve što se dogodilo u periodu od 1990. do 1995. kako sad gledate na "istinu"?

GORAN: Nama se istina zaista i dogodila. Suviše je očigledna da ne bude primećena. Dogodilo se to da smo svu svoju energiju, koju smo godinama u Bjesove ulagali, uspeli najzad da podelimo sa velikim brojem ljudi. Uspeli smo da je materijalizujemo, da je konkretizujemo. Ovih dana nam se javljaju mnogi koji nam govore kako i na koji način doživljavaju našu muziku, naš nastup, sve ono što mi radimo, govore kako to na njih utiče. To znači da ljudi uviđaju da mi imamo šta da im kažemo, uviđaju da su te poruke iz srca.
ZORAN: U pitanju je u stvari realizovana istina. Veliki broj umetnika se trudi, svako na svoj način, da kaže istinu. Pravu umetnost karakteriše uspešno realizovana ideja. Stvoriti nešto što će drugi ljudi razumeti. Mislim da smo mi to uspeli i želimo da i dalje idemo tim putem.
GORAN: U našem slučaju istina koju nosimo u sebi, uspešno je realizovana i zbog toga što je ostvarena komunikacija sa publikom. To se dogodilo zato što smo mi hteli da budemo komunikativni. Nismo hteli da "mutimo vodu" i da pišemo tekstove sa bezbroj metafora, koje mogu i ne moraju ništa da znače. Hteli smo da direktnim, kratkim i jasnim rečenicama kažemo ono što zaista mislimo.

YRM:  Spomenuli ste umetnost. Mislite li da je rock and roll umetnost?

ZORAN: Rock and roll je neosporno umetnost. Sa njim se dešava slična stvar kao i sa filmom u početku, kao i sa fotografijom, stripom. U svojim početcima r'n'r je omalovažavan i potcenjivan. Danas je r'n'r, po meni, jedna od najrelevantnijih umetnosti. To je jedna od umetnosti po kojoj će biti upamćen 20-ti vek, kao i po video spotovima, grafičkom dizajnu, stripu...
GORAN: R'N'R tačno označava vreme u kome se stvara. Do sada nije postojala umetnost koja tako direktno, na jedan brz i efikasan način prepoznaje društvene pojave. R'n'r danas ima širok društveni značaj i u doba sveopšteg totalitarizma u svetu, on je možda najdemokratskija umetnost. On briše sve granice između klasa, polova, rasa - duh čoveka može da se izrazi možda najuspešnije u rock and roll-u.
ZORAN: Osim toga r'n'r poseduje i tu instant komponentu, što znači da se brzo i lako konzumira.
GORAN: A uspešni rok umetnici u toj kratkoj formi pesama od 4-5 min, uspevaju da sažmu sve svoje misli i poruke.

YRM: Pošto dolazite iz "provincije",  kako vidite odnos provincija-metropola (Beograd) kada je r'n'r u pitanju?

ZORAN: U staroj Jugoslaviji imali smo nekoliko centara, glavne gradove republika uz recimo Novi Sad, Pulu, Rijeku, odakle je dolazio najveći broj grupa. U isto vreme u provinciji se gomilala  energija.  Sa  raspadom Jugoslavije javnost i mediji u Srbiji su bili prinuđeni da obrate pažnju na bendove iz  provincije. Jednim delom zbog naglog pada kvantiteta i kvaliteta rok ponude, a isto tako i zbog  pritiska te nagomilane energije iz unutrašnjosti zemlje. U tom trenutku se pružila šansa i mnogi su tu šansu iskoristili. Šabac, Kruševac, Jagodina, Subotice, Gornji Milanovac... Pa i Novi Sad i Niš su dobili mnogo više prostora u medijima. To je jedna od retkih pozitivnih stvari koja se dogodila sa raspadom SFRJ.
GORAN: A konačno su i ti provincijski bendovi ukapirali da moraju doći u Beograd, u centar, gde su svi mediji, i tu reći ono što imaju. Priroda medija je takva. Oni čekaju da se stvari dogode, da bi ih oni registrovali. Muzičari su danas samosvesniji nego pre.

YRM:  Da li ste vi vašu priliku, koja vam se ukazala koncertom u Domu omladine, iskoristili?

GORAN: Koncert u Domu omladine je sasvim logičan sled događaja u radu grupe BJESOVI. Još dok smo snimali ovaj album mi smo znali da pravimo nešto veliko. To se odmah, po izlasku kasete, pokazalo tačnim. Reakcije su bile sjajne. Pre tri meseca pojavio se i taj dugo očekivan CD. Tako su stvoreni uslovi da, bez mnogo razmišljanja i kalkulisanja, krenemo u realizaciju ovog koncerta u Domu omladine i da publici pružimo, možda najkompletniju sliku onoga što radimo. Mislim da je koncert u potpunosti uspeo i  smatramo ga jednom novom polaznom tačkom ; jedna faza je gotova, nova faza počinje. Trudićemo se da evoluiramo i u toj evoluciji napredujemo.

YRM: Da li ste zadovoljni reakcijom publike na koncertu u Domu omladine?

GORAN: Mi smo jako zadovoljni reakcijom publike na tom koncertu. Publika je zaista pažljivo slušala nove pesme koje joj medijski nisu bile poznate. Izgleda da se publika identifikuje sa svim pesmama koje mi napravimo, jer to smo mi, svaka nota, svaki stih koji uradimo - to su BJESOVI, to je istina.

YRM:  Znači li to da su vaše pesme autentične, lične, da ne kažem autobiografske?

GORAN:  Primetio si da su sve naše pesme direktne. Svi tekstovi su vrlo direktni - to su reči koje mogu svakome da kažem u četiri oka.

YRM: Važite za bend koji mnogo polaže na svoj scenski nastup, šta želite time da postignete?

ZORAN: R'n'r je kombinacija teatra i muzike i mi to upravo i radimo. Ne vidim razloga da mnogo pametujemo na tu temu; mi uglavnom želimo da naše pesme potcrtamo scenskim nastupom, da ih malo radikalizujemo, ne bi li na taj način lakše doprli do svesti onih koji nas slušaju i gledaju.
GORAN: Možda se na osnovu svega što smo do sada uradili, nekom  može učiniti da je naš koncept neutešne i mračan. Ali na nas su uvek najutešnije delovale grupe koje su svirale baš takvu muziku. Kada slušaš tako nešto, ti lečiš svoj očaj i bol, prolaziš kroz katarzu, osećaš se zdravim.
ZORAN: I normalno,  kroz  bol i očaj treba proći i izaći ! Izaći promenjen, bolji.

YRM: Da li su u toj funkciji bili pano i plakati za ovaj koncert?

ZORAN: Taj pano i ti plakati označavaju ono što se govori u pravoslavnoj religiji - da samoubice gore u paklu. Ceo smisao je izdržati bol, a ne sagoreti u njemu.
GORAN: A oni koji ne izdrže, oni koji se samodokinu i dozvole sebi da nestanu, dakle, sami utiču na svoje nestajanje - duhovno i fizičko, za njih spasa nema, oni gore u paklu, njihove duše su bespovramo izgubljene. Na našoj ploči nema nijedne ljubavne pesme, ali sve pesme govore o jednom principu, o ljubavi, jer samo nam ona može pomoći.

YRM: Znači akumulirana negativna energija treba da izazove pozitivnu eksploziju a nikako negativnu reakciju.

ZORAN: Da, ali to nije samo naše mišljenje. Do istog zaključka je došla i čitava gomila novih bendova. Mnogi osećaju tu potrebu odlaska u neku pozitivnu paralelnu dimenziju.

YRM: Rekli ste mi da planirate i proboj izvan granica SRJ.

GORAN: To se ukazuje kao neophodnost u daljem radu grupe. R'n'r je globalna umetnost i ne treba ga sputavati. On je kao najdemokratskija umetnost najprimereniji omasovljenju. Pokušaćemo da ljudima na nekim drugim meridijanima saopštimo tu našu istinu. Mislim da govorimo o univerzalnoj istini. Mislim da se veliki broj ljudi oseća kao i mi, da svako traži neki svoj izlaz. Naš izlaz je r'n'r, i taj naš izlaz,  želimo da podelimo sa svima. Konkretan rad na tome je organizacione prirode. Pokušaćemo što organizovanije da se predstavimo publici van SRJ.
ZORAN: Potrebna nam je jaka logistička podrška medija, izdavača i svih onih koji su u tom poslu, a takva podrška nije potrebna samo nama zbog ove priče oko proboja van, već svima koji se bave r'n'r-om. Rok je jedna od najneiskvarenijih stvari danas u Srbiji,  te zato zaslužuje svaku pažnju.

YRM: Da li ćete svoje tekstove prepevati na engleski jezik?

GORAN: Da, jer to je logično. Mi želimo da komuniciramo sa ljudima. Samo po sebi se nameće da pesme prepevamo na engleski jezik, koji je svima razumljiv.
ZORAN: Što se tiče muzičke matrice za te naše tekstove, ona je potpuno u trendu svetskih dešavanja. A svetska dešavanja se kreću u okvirima postmodernističkih principa. Znači kombinovati, po svom osećaju, različite stvari iz istorije r'n'r-a i  drugih vrsta umetnosti i od toga napraviti svoju autentičnu poruku. Mislim da nećemo zaostati za grupama sa zapada.
GORAN: Potrudili smo se da spotom za pesmu "Vreme je" dostignemo te standarde. Mislim da smo se približili tom idealu. U tome nam je puno pomogao Saša Petrović iz Čačka i njegova video produkcija "Psychological Narator", koja deluje u okviru televizije "Galaksija".
ZORAN: Spot za "Vreme je" smo radili misleći na David Lyncha i Sam Raimi-a, a uz podzemnu podršku na toj lokaciji sahranjenih 1000 crvenoarmejaca, i nadzemnu podršku mladog jogina i ekvilibriste Zorana Niketića.

YRM: Da li radite nešto konkretno po pitanju dalje prezentacije, snimate li neki novi spot?

GORAN: Snimićemo spot za pesmu "Ne budi me". Sve će biti realizovano uz pomoć mladog studenta režije na FDU u Beogradu - Nenada Jovanovića.
ZORAN: Iz razgovora sa njim smo zaključili da je to pravi čovek za tu pesmu.

YRM: Pričom o ovom spotu dotakli smo se teme - mediji. Mislite li da su mediji spremni da prihvate r'n'r ovakav kakav je, i da mu daju onoliko prostora koliko zaslužuje?

ZORAN: Mediji nisu spremni da prihvate r'n'r ovakav kakav je sada. Meinstream mediji su zaraženi, zna se kojim virusom, i ja trenutno ne vidim neku nadu za r'n'r. Opet, mi ćemo nastaviti da radimo ono što i smo i do sad radili. Mi imamo misiju; I ne samo mi.
GORAN: Mislim da svi ljudi koji su u r'n'r-u rade na stvaranju jedne nove svesti. Svesti modernog mladog Srbina. Moramo se svi očistiti od prljavštine koja stiže sa svih strana. Moramo biti čisti, ponosni, moralni i snažni da proživimo ovaj život na pravi način. Otuda naravno i potreba za medijskom pažnjom.
ZORAN: Moraju se postaviti neki novi moralni i eticki principi. Jer ovo što se trenutno događa je najblaže račeno - ogavno.

YRM: Postoji li neki nukleus treće ploče?

GORAN: Postoji nukleus, postoji nekih sedam pesama i po svoj prilici ovu ploču će krasiti jedna puno pozitivnija energija.
ZORAN: Dok smo radili prvi i drugi album nismo imali želju da to bude po svaku cenu komercijalno. Tu želju nemamo ni sada. Ovo ti govorim zato što postoji pritisak da snimimo bolju ploču od prethodne, i neki taj boljitak poistovećuju sa komercijalnošću. Ali, mi imamo svoj put i njime ćemo ići i dalje.
GORAN: Mnogi bendovi podlegnu tom pritisku. Pokušavaju da preslikaju svoj najuspešniji album. Međutim princip najvećih autora je da se izmaknu napred i naprave drugačiju ploču.

YRM:  Šta u najskorije vreme planirate da radite?

ZORAN: Planovi su nam vrlo jasni. Postoji potreba da se koncertno konkretizujemo u što većem broju gradova Srbije i da posle toga snimimo novu ploču.

YRM: Imate li nesto da poručite onima koji će pročitati ovaj intervju?

ZORAN: Mislim da nema potrebe da mi još nešto poručujemo. Dovoljno je da svako pažljivo posluša samog sebe.